U Ivanjici, od 5-og do 12-og avgusta 2006. godine održan je Međunarodni letnji seminar, sa oko 40 učesnika. Održano je 12 treninga za 6 dana iako je svakog dana padala kiša. Zaboravio sam da napomenem: trenirali smo napolju, u prirodi. Seminar je vodio Bratislav Stajić.
Da bi Vam dočarali atmosferu i pozitivan duh koji je vladao na seminaru prvo ćemo opisati mesto događanja. IVANJICA se nalazi na jugozapadu Srbije i obuhvata deo Starovlaško-raške visije pod nazivom "Moravički kraj".
Varoš je nastala daleke 1833 godine po nalogu kneza Miloša i osniva je kapetan Sima Jaković. Grad danas ima 16.000 stanovnika,.leži na obali reke Moravice koja izvire na planini Goliji , i nalazi se na nadmorskoj visini od 468.m.
Vodopad na samoj reci Moravici, tačnije restoran iz koga se lepo vidi vodopad bilo je omiljeno mesto za izlaske.
Uzvodno uz reku Moravicu na kraju gradskog parka nalazi se 
Odmaralište Golija - objekat u kome smo mi bili smešteni, ispod kojeg prolazi šetalište uz samu reku u dužini od 1 km. Tokom boravka organizovan je izlet na istoimenu planinu. Nažalost, vreme nas nije baš poslužilo (magla). I pored toga uspeli smo da udahnemo malo svežeg vazduha. Golija je rezervat biosfere proglašen od komiteta MAB/ UNESCO u okviru Parka prirode na prostoru od 53.804 ha. Jedini kod nas i jedan od 211 rezervata u svetu. Kada bi hteli da pričamo sve o ovoj planinskoj lepotici trebalo bi nam nekoliko dana, ali svakako treba pomenuti netaknutu prirodu sa gustim šumama, 
Tičar jezero na Dajićkom brdu na nadmorskoj visini od 1500 m je mesto do koga smo zbog lošeg vremena uspeli da stignemo. Postoji legenda da, iako je jezero veoma malo, niko nije uspeo da izmeri dubinu, kao i da je podzemnim tokovima spojena sa drugim jezerima u okolini.
A sada malo o ...Trenirali smo na jednoj lepoj livadi (strunjače od vlažne zemlje i trave), odmah iza hotela, i na košarkaškom igralištu (strunjače od betona). Tehnike praktične samoodbrane provežbali smo u skučenom prostoru, u hodniku samog hotela. Održano je 12 treninga. Sistematski je obradjen veliki broj bazičnih i naprednih tehnika. Kako je bilo? Iznad svih očekivanja.
Učesnici seminara su bili uglavnom starijih pojaseva, a bilo je i onih koji su skoro počeli da treniraju. Imali smo i 3 gosta iz Rusije, kojima nije bilo teško ni skupo da dodju čak iz Sibira, iz grada Krasnojarska (oko 6000 km od Beograda), da bi naučili realni aikido baš od Bratislav Stajića (od koga je većina majstora realnog aikidoa, u zemlji i inostranstvu, učila i sada uči tehnike i dobija usmerenje za dalji napredak).
E da! Zamalo da zaboravim. Seminar je trebao da bude na Zlatiboru, ali zbog nedovršenog objekta (što smo na naše zaprepašćenje saznali tek prilikom dolaska cele grupe), eto nije.
Seminar je organizovao Kotorčević Saša iz Užica.
