Oni se zadovoljavaju pravljenjem neograničenog broja snimaka koji služe za komercijalizaciju aikido klubova i privlačenje što većeg broja učenika. Ne razmišlja se o kvalitetu prikazanog materijala i nesvrsishodnosti istog.
Glavno pitanje je kako u šumi informacija, kada ne postoji cenzura ili neki bolji filter izabrati prave i kvalitetne informacije Na ovo pitanje odgovor mora svako za sebe da pronadje.
U proteklih nekoliko decenija svedoci smo značajnog povećanja korišćenja informacionih i komunikacionih tehnologija. Umreženi računari, elektronska pošta, internet, baze podataka, WWW, elektronske publikacije, elektronske konferencije, webinari i onlajn pretraživači samo su neki od trendova koji su uticali na naš svakodnevni život i rad. Termini kao što su informaciono društvo, novi mediji, mreže, sajber kultura, ušli su u svakodnevnu upotrebu.
Informaciono komunikaciske tehnologije utiču na sve oblike naših životnih aktivnosti. Pokušaću da se osvrnem na koji način nove tehnologije utiču na tradicinalnu veštinu kao što je Aikido.
Zahvaljujući informacionim tehnologijama uklonjena su ili smanjena neka fizička ograničenja kao sto su prostorna ograničenja ili ograničenja u razmeni informacija, što nam omogućava internet koji nema ograničenja koja imaju tradicionalni mediji. Digitalizacija je omogućila lako i brzo skladištenje, reprodukciju, distribuciju i lako korišćenje različitih oblika informacija (tekst, slika, zvuk,)
Pretpostavka je da se zahvaljujući novim tehnologijama dešavaju kako kvalitativne tako i kvantitavne promene. Da li je to baš tako kada je u pitanju Aikido? Da li primene novih informacionih tehnologija u procesu učenja Aikidoa mogu zameniti tradicionalne metode?
Moje mišljenje se u ovom slučaju poklapa sa mišljenjem mnogih starijih majstora koji imaju ogromno iskustvo u izučavanju veštine. Nove tehnologije mogu samo obogatiti proces učenja a nikako zameniti tradicionalne metode. Svi koji su se na neki način posvetili trajnom učenju Aikidoa znaju da bez velikog truda i fokusa na sam proces učenja kroz praktično vežbanje, napretka u savladavanju veštine nema.
Informacione tehnologije nam omogućavaju bolji pristup informacijama bez kojih bi nam sam proces učenja bio teži ali ne i nemoguć. Dokaz za ovu tezu je da su upravo najbolji majstori nastajali u vremenu kada ove tehnologije nisu ni postojale.
Danas zahvaljujući informacijama koje su nam lako dostupne proces učenja je samo ubrzan, ali i dalje se suštinski odvija u salama za vežbanje i na kvalitetnim treninzima i seminarima.
Na žalost, kod velikog broja mladjih aikidoka, umesto posvećenih aikido treninga sve više se upražnjava “vežbanje na internetu”. Internet je postao prezasićen raznim “majstorima” i “senseijima”. Umesto razmene korisnih informacija sve je više aikido samoreklamera koji obećavaju brzo i lako učenje ove veštine. Logika profita se umešala i stvari su otišle u neželjenom pravcu. U toj poplavi informacija potpuno je razumljivo da dolazi do konfuzije i pogrešnih zaključaka, kako kod laika tako i kod aikidoka.
Oni se zadovoljavaju pravljenjem neograničenog broja snimaka koji služe za komercijalizaciju aikido klubova i privlačenje što većeg broja učenika. Ne razmišlja se o kvalitetu prikazanog materijala i nesvrsishodnosti istog. Glavno pitanje je kako u šumi informacija, kada ne postoji cenzura ili neki bolji filter izabrati prave i kvalitetne informacije Na ovo pitanje odgovor mora svako za sebe da pronadje.
Savet za sve bi mogao da bude posvećenost treninzima i pravom vežbanju. Samo na taj način se dolazi blizu željenog cilja a neko možda dodje i do
