Atemi se u aikidou, primenjuje kao udarac u telo, koji je bolan ali ne i razoran.
Nasuprot uobičajenom mišljenju, da se prilikom izvođenja aikido tehnika ne koriste udarci, nepokolebljivo čvrsto stoje svedočenja iz vremena nastanka i dugogodišnjeg razvoja ove veštine , kao i najveći broj iskustava iz praktične primene u samoodbrani, o neophodnosti njegove upotrebe.
Zbunjujući udarci u vitalne tačke protivnika, imaju za cilj smanjivanje nivoa reakcije protivnika, za vreme koje nam je potrebno da steknemo prednost i preuzmemo inicijativu, primenom neke od aikido tehnika kontrole ili bacanja.
U trenutku napada, agresor ima jasno izraženu aktivnost, sa već stvorenom njemu jasnom i uverljivom predstavom sleda događaja. Iznenadnim i oštrim udarcem u neku od vitalnih tačaka, za trenutak možemo poljuljati samopouzdanje napadača, i oslabiti njegovu pažnju u dovoljnoj meri,toliko da efikasno pristupimo specifičnoj poziciji iz koje refleksno izvodimo aikido tehniku.
Zbunjujući udarac (Atemi), nije razoran, uništavajući, kao što je to u karateu ili u nekoj drugoj udaračkoj borilačkoj veštini, ali isto tako je sigurno da ne treba da bude mlak i beznačajan. Zato se na ozbiljnom treningu uvek uvežbava atemi kao ozbiljan udarac, sa pravilnom tehnikom izvođenja.
Kada je izvođenje atemi-ja uverljivo (pravo), njegova efikasnost narušavanja psiho-fizičke stabilnosti (kuzushi) napadača, u cilju dobijanja prednosti, se svejedno postiže.
Za detaljno uvežbavanje pravilnih i efikasnih udaraca, potrebno je jako puno vremena. Na primer: klasični udarac pesnicom, na koji najčešće i pomislimo, je vrlo složen za izučavanje. Poznato mi je više konkretnih slučajeva, da iskusni karatisti ili bokseri slome ruku prilikom izvođenja ovog udarca. Zato se u aikidou koriste udarci koji su bezbedniji po nas same. Kao udarne površine koristimo najčešće dlan (tensho), brid šake (shuto), spoljni deo pesnice (uraken). Upotrebljavaju se još i zbunjujući udarci glavom, kolenom, laktom, kolenom, spoljnim delom stopala i petom.
Ja sam imao sreću i priliku da usavršavam atemi kroz praksu lomljenja raznih materijala udarcima (konkretno se radilo o crepovima), tzv. tameshiwari, pod vođstvom i nadzorom velikog Majstora kyokunshikai karatea, i osnivača Kyokushinjutsu veštine i Instituta za izučavanje borilačkih veština Šaolina , Dragana Filipovića. Primena tameshiwari-ija je bila ostvarena, kroz nekoliko intenzivnih seminara, na kojima je polomljeno više hiljada crepova. Udarne površine koje smo koristili su tensho, shuto, tetsui, lakat, glava, peta (kakato geri), noga (mae geri). Vi nemojte pokušavati ovo sami, bez stručnog nadzora ! U našem aikido klubu, veliku pažnju posvećujemo izvođenju atemi waye, zbunjujucih udaraca.
