U današnje vreme, jedan od velikih problema kada su u pitanju deca, jeste njihova preterana agresivnost - nad vršnjacima, životinjama, starijima. Upotreba oružja iz sumanutih razloga, tuče koje planu u sekundi, potreba da se neko fizički povredi ili, nažalost, i usmrti... teraju nas na razmišljanje. Kako decu vaspitati, a zatim i kako ih naučiti da se u nemilim situacijama odbrane, ali i da nikada prva ne napadaju?
Možda je zbog svega navedenog, u Srbiji veliki broj dece uključen u programe borilačkih sportova i veština, u okviru kojih uče osnove samoodbrane. U ovom broju, upoznaćemo vas sa veštinom zvanom aikido, i to uz pomoć Bratislava Stajića - glavnog instruktora, predsednika i osnivača Internacionalne aikido akademije i Srpskog aikido saveza.
JAČA DUH I TELO
Aikido, koji je nastao u Japanu, liči na ostale tradicionalne borilačke veštine. Međutim, mnoge zanima kako to da aikido nije sport. Jednostavno nije, jer ne postoji sistem takmičenja. Zato ostaje „samo" veština. Umesto medalja i diploma, aikido daje ono najvažnije - pravilan fizički i duhovni razvoj. Jer, tokom bavljenja tom veštinom, neophodna je jaka volja, samodisciplina, poštovanje i uvažavanje drugih. i sebe - osobine koje se treningom razvijaju. Aikido razvija i jača duh i telo. Pri tome ne treba zaboraviti na njegovu praktičnu primenu u samoodbrani.
{xtypo_quote} AIKIDO - borilačka veština i vaspitni metod{/xtypo_quote}
POSTIZANJE HARMONIJE
Bratislav Stajić kaže da je osnova ove veštine uspostavljanje harmonije bez upotrebe fizičke snage. Odnosno, u okviru nje se ne suprotstavlja zakonima prirode. Tu nema mesta takmičenju, vežba se bez osečaja pobede ili poraza. Uvek trenirate da usavršite sebe, čistog srca i uma, u harmoniji sa vašim partnerom. Zato nije slučajno kada aikido nazivaju i borilačkom veštinom harmonije.
Zašto deca toliko vole tu veštinu? Pre svega, zanimljivo im je kada mogu, skoro nestvarno lako, da savladaju vršnjakakoji je snažniji od njih. Naravno, to je moguće samo ako zaista dobro nauče aikido tehnike. Kada to shvate, deca pažljivije i temeljnije prate trening, i počinju da se samousavršavaju. Unapreduju svoje poteze, ne poredeći se mnogo sa drugima, već sa samim sobom, stičući potvrdu o sopstvenoj vrednosti.
Umesto medalja i diploma, aikido daje ono najvažnije – pravilan fizički i duhovni razvoj.
POČETAK TRENIRANJA
Kako sam u klubovima sretala i jako malu decu, zanimalo me je koji je idealan uzrast za početak treniranja. Na osnovu dugogodišnjeg iskustva, Bratislav Stajić smatra da je za najraniji početak najbolji školski uzrast - od šest i više godina, ali kaže da ima izuzetaka. U poslednjih nekoliko godina, zapaženo je povećano interesovanje roditelja za upis dece od četiri-pet godina, kojima se prilagođava program na času. Upis se vrši, pre svega, na osnovu interesovanja deteta, uz uslov da postoji minimalna pažnja na treningu.
Deca vole aikido jer im je zanimljivo da, skoro nestvarno lako, savladaju vršnjaka koji je snažniji od njih
NEMA STAROSNE GRANICE
U grupi dece do deset godina, broj dečaka i devojčica je ujednačen, dok je u uzrastu do petnaest godina odnos 70 prema 30 odsto u korist dečaka. Što se tiče gornje granice, ona ne postoji, jer je aikido veština koja se trenira celog života. Čak se upisuju i novi članovi - 60 godina stari, koji bez problema prate čitav tok treninga. Naravno, uz intenzitet treninga koji njima odgovara. Jer, za bavljenje ovom veštinom nisu potrebne posebne fizičke predispozicije, a snaga se ne koristi u velikoj meri. Uz pravilno vođen trening, skoro svako može da vežba.
LEKARSKA KONTROLA
Ukoliko je reč o obolelom detetu, odluka o tome da li može da trenira - prepuštena je lekaru, koji mora da da i pismeno odobrenje. U jednom od klubova se, čak, pored sale za vežbanje nalazi i lekarska ordinacija, koja je neprekidno na raspolaganju malim i velikim vežbačima - za bukvalno bilo kakav zdravstveni problem, ili samo kontrolu!
ZDRAVSTVENA KORIST
Preventiva je u klubovima veoma važna, a treniranje donosi brojne blagodati. Deca treniraju bosa, što je izuzetno korisno za mališane sa ravnim tabanima. Tehnike aikidoa su dosta složene i zahtevaju veliku pažnju i koncentraciju, što povoljno utiče na razvoj tih osobina. Kroz aikido tehnike, deca uče da poboljšaju ravnotežu, a potom i da kontrolišu partnera sa kojim vežbaju. Tako postepeno preuzimaju kontrolu nad svojim telom, razvijajući osobinu vladanja nad samim sobom.
POŠTOVANJE DRUGOG
U toku treninga, deca su stavljena u situaciju da predviđaju kretanje svog tela u odnosu na kretanje drugih, i na osnovu toga koriguju svoju putanju u realnom vremenu, što snažno razvija koordinaciju tela. Kako nema takmičenja - nema ni agresije, što aikido čini izuzetno pogodnim za pravilno vaspitanje dece. Nije cilj poraziti nekog drugog (što samo po sebi izaziva negativne emocije), već napredovati kroz saradnju sa partnerom i drugim vežbačima.
{xtypo_quote}Program Internacionalne aikido akademije je vrlo postepen i progresivan. Dok se ne savlada jedan nivo, ne prelazi se na sledeći. Stepenovi se određuju brojevima: deseti, deveti, osmi, sedmi i šesti Kju (to je međunarodna oznaka za učenički stepen) i, istovremeno, bojama pojaseva: žuta, narandžasta, zelena, plava i braon. Kada deca napune dvanaest godina, polažu po programu za starije, i to za: peti, četvrti, treći, drugi i prvi Kju. Ako su deca položila za sve prethodne pojaseve, i stekla ostale uslove, kada napune petnaest godina mogu da polažu za crni pojas.{/xtypo_quote}
PUNO DINAMIKE
Aikido je vrlo dinamična borilačka veština. Jedna od njenih osnovnih karakteristika je kretanje, zapravo ono što nam najviše i nedostaje u današnjem brzom životu. Opšta pokretljivost je deo svakogtreninga, i to sve vreme, u raznim oblicima. Deca izvode kretanja napred-nazad, levo- desno, gore-dole, kružno horizontalno i vertikalno, spiralno... što poboljšava cirkulaciju u celom telu. Rade vežbe istezanja svih mišića, veoma korisne za decu koja rastu. Jačaju sve grupe mišića, naročito trbušne i leđne, čime postižu bolje držanje tela.
TOK TRENINGA
Trening počinje davanjem komande deci da stanu ravno u red, poređani po pojasevima i visini - i to u tišini, čime se fokusiraju na trening. Odmah prelaze na prvi deo, koji čine lagane vežbe zagrevanja i istezanja mišića, što traje oko 20 minuta. U drugom delu se uvežbavaju specifična aikido kretanja i veština bezbednog padanja (oko 15 minuta). Tokom trećeg dela (oko 20 minuta), uče se aikido tehnike samoodbrane. Na treninzima se izvode vežbe oblikovanja, kao i raznih prostih i složenih pokreta, kojima se formiraju pravilne motorne navike i kretanja. Tokom poslednjih pet minuta, deca se opuštaju kroz razne igre brzine i spretnosti. Ukoliko ostane vremena, predviđeno je za igre sa loptom. Ipak, na času nema popuštanja, jer su treneri svesni da kod dece treba razviti istrajnost i osećaj za disciplinu. Zainteresovanima je omogućen prvi probni, besplatan čas.
POLAGANJE ZA POJASEVE
Odvija se dva puta godišnje, i na njega se pozivaju samo deca koja su savladala predviđeni program. Time se izbegava razočarenje od pada na ispitu kod deteta koje nije savladalo program. Polaganja krajem kalendarske i školske godine su i dobra prilika da se za decu organizuju zabavni programi (mini žurke, čak i sa klovnovima). Povremeno se za najmlađe organizuju izleti, treneri ih vode na brojne prezentacije i festivale. Ukratko, druže se i van treninga.
OD POČETNIKA DO MAJSTORA
Sa decom rade treneri koji su pre toga prošli mnoge faze napredovanja u aikidou: od početnika, preko naprednih učenika, do majstora. Za to vreme su pomagali mlađim učenicima da napreduju, tako da do momenta kada samostalno vode treninge - imaju poprilično iskustvo u učenju drugih. Do trenerskog nivoa stižu oni koji su počeli da treniraju zato što im se to dopalo, a dovoljno dugo su opstali, i usavršili se do trenerskog nivoa. I, naravno, samo oni koji su zavoleli aikido. Zato su treneri ljudi koji vole svoj posao. I moj sagovornik je do Majstorskog zvanja (Crnog pojasa) doveo veliki broj svojih učenika. Bratislav Stajić vodi redovne treninge za decu, odrasle i aikido trenere, kao i brojne seminare za klubove i federacije. Pored toga, obučavao je specijalne jedinice policije i vojske u zemlji i inostranstvu. Koordinira rad u 25 škola aikidoa širom sveta.
{xtypo_info}Prostor, termini, oprema...Bez obzira na doba godine, klubovi najčešće za treninge koriste namenske prostore u sportskim centrima, adaptirane školske i druge prostore dovoljne veličine. Za decu, treninzi su obično dva do tri puta nedeljno. Ukoliko neko želi, uvek ima mogućnost da trenira mnogo više
Od opreme, u početku su potrebni donji deo trenerke i majica, a kasnije treba nabaviti posebnu odeću za trening: kimono, koji se sastoji od donjeg dela, gornjeg dela, i pojasa.{/xtypo_info}
{xtypo_quote}Kroz aikido tehnike, deca uče da poboljšaju ravnotežu, a potom i da kontrolišu partnera sa kojim vežbaju.{/xtypo_quote}
IZUZETAN USPEH NASIH TRENERA
Da Bratislav Stajić i njegove kolege odlično rade sa decom i odraslima u Srbiji, potvrđuje i interesovanje ostalih zemalja za njihov metod. Klubovi koji rade u okviru Internacionalne aikido akademije, čije je sedište u Beogradu, nalaze se za sada u Srbiji, u Rusiji, Kazahstanu i Americi, ali postoji veliko interesovanje i predlozi za saradnju i iz drugih zemalja. U Srbiji ima nekoliko aikido organizacija sličnih imena, i veliki broj aikido klubova. U većim gradovima ih je više, dok ih je u manjim gradovima, nažalost, nedovoljno. Postoji nekoliko raznih aikido organizacija u Srbiji. U Srpskom aikido savezu, bave se tom veštinom isključivo kao sistemom samoodbrane i vaspitanja mladih, bez ikakvih „mistifikacija". Ako ne znate zašto je to toliko važno, vratite se na početak teksta. Ili, prelistajte bilo koje dnevne novine - uočićete da obiluju tekstovima o nasilju.
Tekst je preuzet iz Intervjua sa Bratislavom Stajićem iz časopisa MAMA
