Rad sa decom predstavlja najveće zadovoljstvo za trenera- pedagoga jer je svedok kako dete od samog početka raste i razvija se učeći realni aikido pod njegovim nadzorom.
Ono što izdvaja dobrog od lošeg pedagoga trenera realnog aikidoa nije samo poznavanje tehnike realnog aikidoa, već sposobnost da se veština prenese deci na lako razumljiv način usađujući u decu ljubav prema veštini.
Pored toga trener – pedagog mora da brine i o svestranom psihofizičkom razvoju deteta. Upravo se o ovoj ništa manje važnom delu rada sa decom među trenerima i najmanje zna. Najefikasniji način za razvoj ovih sposobnosti i osobina jesu elementarne – pokretne igre.
Ovom prilikom nije mi cilj da sveobuhvatno i obimno govorim o elementarnim igrama, već da uputim na najosnovnije, što bi predstavljalo bazu za ono što bi svaki trener –pedagog trebao da zna, te uključi u obavezan deo svog ličnog usavršavanja. O ovoj temi sam pristupio u obliku pitanja i odgovora, jer mislim da će na taj način izloženo biti jasnije.
Šta su elementarne igre?
Elementarne – pokretne igre su one igre koje se zasnivaju na prirodnim kretnjama i radnjama kao što su: trčanje, skakanje, bacanje, puzanje, penjanje, guranje, nošenje, hvatanje, gađanje, održavanju ravnoteže itd.
Koja je značaj elementarnih igara?
Elementarne igre mogu imati veliku vrednost na rast i razvoj deteta, kako u smislu razvoja motoričkih sposobnoti, tako i na razvoj psiholoških i socioloških osobina deteta npr: elementarne igre utiču na posturu (držanje ) tela deteta, na kordinaciju, tačnost, skladnost pokreta, brzinu, gipkost, ...dete se uči poštovanju autoriteta, poslušnosti, disciplinovanosti, da daje i da deli,saradnji sa drugima, ... razvija snalažljivost, nezavisnost, stiče poverenje u sebe i u druge, drugarstvo, hrabrost itd.
Kako su realni aikido i elementarne igre povezani?
Aikido, pa tako i realni aikido spada u najsloženije vidove borenja i za potpuno ovladavanje ovom veštinom treba dosta vremena i strpljenja. Elementarne igre, sa jedne strane, olakšavaju učenje složenih pokreta jer razvijaju kordinaciju i okretnost a sa druge strane čine trening zanimljivijim, jer je dete u toku igre radosno i igra zadovoljava prirodnu potrebu za pokretom.
Brz razvoj motorike deteta zavisi od brzine razvoja nervno-mišićnog sistema a njegov razvoj ubrzava upravo pokretna igra, koja usavršava kretanje. Jasno je da će dete koje je motorički zrelije brže ovladati tehnikama kojima ga trener uči.
Na drugoj strani živimo u vremenu u kome je očigledan nedostatak kontrole, discipline i poslušnosti dece. Najlakši način da dete naučimo određenom ponašanju jeste kroz igru, jer da bi postigao osređeni cilj mora da počtuje pravila kojima su predviđeni različiti ustupci, uskraćivanja i redosled, strpljenje.
Šta je od rekvizita potrebno ?
Od rekvizita možemo da koristimo lopte, medicinke, konopac za nadvlačenje, konopac za preskakanje i provlačenje, palice, vijače itd. Takođe možemo da improvizujemo koristeći različite kutije kao prepreke, klupe, stolice ...
Na primer, ja sam iskoristio jedno staro crevo za vodu, koje sam isekao na jednaku parčad... Naravno za mnoge igre nisu nam ni potrebni rekviziti.
Kako treba da izgleda dobro organizovana elementarna igra?
Da bi igra bila uspešna potrebna je pre svega dobra priprema. Pripremi treba posvetiti i vreme i pažnju a odnosi se kako na trenera tako i na decu. Igra treba da je u napred isplanirana, vodeći računa psihofizičkim sposobnostima dece. Trener mora da dobro objasni pravila igre i mora da se uveri da su ih svi pravilno razumeli. Tokom igre trener treba da bude aktivan i da svojim korekcijama i sugestijama stimuliše i ispravlja, pazeći da se pravila poštuju i ritam igre održava. Takođe moramo paziti da u igri svi ravnomerno učestvuju, pri tom nikoga ne izdvajajući. Ako je moguće ne treba odvajati dečake od devojčica.
Važna komponenta dobre igre je motivacija. Decu možemo motivisati kako budeći u njima prirodan nagon za nadmetanjem, tako i interesantnim zadacima... Složenija, zamornija igra treba da traje kraće od prostije i manje zamorne.
Koliko i kada treba koristiti elementarne igre u toku treninga?
Koliko i kada će mo koristiti pokretne igre u toku treninga uglavnom zavisi od procene pedagoga- trenera. Praksa pokazuje da je dobro, po nekad u pauzama između tehnika, kada je primetno veće psihofizičko naprezanje dece, koristiti odmor aktivno kroz igru. Tada igra treba da je jednostavna i da ne traži duže pojašnjavanje i organizaciju.
Složenije igre obično koristimo u završnom delu treninga, kada deca mogu da se potpuno opuste. Koliko će igra trajati zavisi od uzrasta, konstitucije, izdržljivosti i zrelosti dece.
Kako odabrati igru?
Igru birati prema nivou razvoja dece unutar grupe, u zavisnosti od interesovanja dece, treba voditi računa o cilju igre, odabir igre zavisi od prostora i rekvizita kojima raspolažemo. Ako je prostor veći možemo organizovati različite štafetne igre, u kojima će deca trčati, skakati, provlačiti se...
Kako trener treba da se vlada u toku igre?
Trener treba za decu da bude neprikosnoveni autoritet, onaj koji bira igru, određuje pravila i brine o njihovom poštovanju ali ne i neko ko će stalno da se meša i ispravlja decu, zaustavlja igru i remeti njen tok.
Trener treba da posmatra decu, pohvali i bodri stidljivije i plašljivije. Igra treba da je radosna a tokom igre da se deca osećaju opušteno.
Autor je profesor fizičke kulture, majstor realnog aikidoa 2.dan i karatea 1.dan. Trenerskim poslom se bavi 16 godina, prvo u karateu a danas u realnom aikidou.
