Yoshinkan Aikido

Bratislav Stajić Aikido tekstovi

yoshinkan-meidokanAikido Yoshinkan je aikido stil koji je osnovao Gozo Shioda posle II svetskog rata. Yoshinkan Aikido, često zovu i "tvrdi" stil, jer je metodologija treninga preuzeta iz perioda kada je Shioda naporno vežbao kod Morihei Ueshiba-e, pre II svetskog rata.

Kao stil aikidoa, yoshinkan je srodniji predratnim Aiki Budo tehnikama koje je podučavao Ueshiba, i prema tome uglavnom bliži aikijujutsu-u od onih aikido stilova koji su razvijeni posle rata.

Akcenat u metodici treninga je prvo na precizno izvedenim formama (tehnikama), a tek onda na dinamici, i pravovremenoj reakciji, i to značajno doprinosi ugledu "tvrdog" aikido stila.

Dobar temelj je ključ uspeha u aikidou

Bratislav Stajić Aikido tekstovi
Pomoću bazičnog treninga (kihon) gradimo temelj kretanja u aikidou (tai-sabaki) i snagu abdominalnog disanja (kokyu-ryoku). Trenira se u paru, gde se jedan vežbač uživljava u ulogu napada, a drugi, u ulogu odbrane. Uloge se, posle izvesnog broja ponavljanja, menjaju.
Osnovna karakteristika bazičnog treninga je statična metoda vežbanja, u početku sa napadom vrlo čvrstim hvatovima, a kasnije, sa vrlo snažnim udarcima. Primena aikido tehnike u ovim uslovima zahteva veliku preciznost izvođenja. Kako je princip usaglašavanja sa protivnikovim napadom, i njegovim preusmeravanjem u svoju korist obično dinamična kategorija, njegova primena u statičnim uslovima je njegov najteži mogući oblik. Bazični (statični) trening je primarna metoda za učenje snažne aikido tehnike, za najkraće moguće vreme, zato što se suočavamo sa punom snagom napada, u statičnom okruženju, i svaka greška se odmah i lako dijagnostikuje kroz nemogućnost izvođenja tehnike.
Naravno, ovo je samo jedan deo aikido metodike, i do danas se zadržao u aikido stilovima yoshinkan i iwama ryu.
Kod nas je bazični trening čvrsto inkorporiran u metodiku treninga Internacionalne Aikido Akademije i Srpskog Aikido Saveza.

Pomoću bazičnog treninga (kihon) gradimo temelj dobrog stava (kamae), pravilnog kretanja u aikidou (tai-sabaki) i snagu abdominalnog disanja (kokyu-ryoku).

Osnovna karakteristika bazičnog treninga je statična metoda vežbanja, u početku sa napadom vrlo čvrstim hvatovima, a kasnije, sa vrlo snažnim udarcima. Primena aikido tehnike u ovim uslovima zahteva veliku preciznost izvođenja.

Kako je princip usaglašavanja sa protivnikovim napadom, i njegovim preusmeravanjem u svoju korist obično dinamična kategorija, njegova primena u statičnim uslovima je njegov najteži mogući oblik.

Udarci u Aikidou-Atemi Waza

Bratislav Stajić Aikido tekstovi

Mica Vujovic-atemi waza

Atemi se u aikidou, primenjuje kao udarac u telo, koji je bolan ali ne i razoran.

Nasuprot uobičajenom mišljenju, da se prilikom izvođenja aikido tehnika ne koriste udarci, nepokolebljivo čvrsto stoje svedočenja iz vremena  nastanka i dugogodišnjeg razvoja ove veštine , kao i najveći broj iskustava iz praktične primene u samoodbrani, o neophodnosti njegove upotrebe.

Zbunjujući udarci u vitalne tačke protivnika, imaju za cilj smanjivanje nivoa reakcije protivnika, za vreme koje nam je potrebno da steknemo prednost i preuzmemo inicijativu, primenom neke od aikido tehnika kontrole ili bacanja.