Mnogi od njih nam predlažu da decu učimo kroz igru. Deca nesumnjivo vole da se igraju, i potrebno je ponekad aikido trening učiniti zabavnim.
Ali nemojmo zaboraviti, ipak su došli u aikido klub, a ne u igraonicu, zar ne?
Ljudi počinju da treniraju Aikido sa različitim motivima. a učenje samoodbrane je jedan od najočiglednijih.
Pred Instruktore aikidoa se postavlja težak zadatak:
osposobiti učenike da se zaštite od krupnijeg, fizički snažnijeg i nadmoćnijeg napadača.
Zato je neophodno koristiti posebna sredstva koja će pomoći da se primeni aikido tehnika.
Na ljudskom telu postoje posebne, vitalne tačke, koje su naročito osetljive na pritisak ili udarac.
Vitalne tačke su posebne oblasti na ljudskom telu, na koje možemo delovati pritiskom ili udarcem. To može izazvati oštar bol ili povredu protivniku uz minimalno korišćenje sopstvene snage.
Ne tako davno na prostoru Japana, tačnije početkom dvadesetog veka,nastala je nova borilačka veština pod nazivom Aikido. Njen tvorac, Morihei Ueshiba, bio je dete iz skromne porodice, slabog zdravlja I sitne konstitucije.
Vremenom, samo svojom upornošću I talentom uspeo je da stvori neverovatan amalgam više borilackih vestina. Osnov za svoje učenje pronašao je u Daito Ryu pod mentorskim nadzorom Sokaku Takede slobodnog samuraja starog kova. Sensei Takeda bio je autentični pripadnik samurajske klase koji je samo sticajem okolnosti zalutao u dvadeseti vek.
Pod njegovom dirigentskom palicom Ueshiba je savladao umetnost borenja ne samo golim rukama, već I raznim vrstama oružja, a posebno mačem.